|
Strana 1 od 3  Post predstavlja koren svih vera, veoma važan deo religioznih obreda i duhovnih rituala za mnoge vere, uključujući i najveće - hrišćanstvo, judaizam, islam, hinduizam i budizam.
Još su drevni narodi uočili povezanost ishrane sa zdravljem, ponašanjem, duhovnošću. Zato nije slučajno da većina religija propisuje post kao elemenat religiozne i duhovne prakse. Post je sredstvo oplemenjivanja duha, čišćenja tela, vodi smirenju duše, podučava skromnosti i odbacivanju loših namera i želja. Ponekad se smatra da je post "molitva telom". Na taj način se razvija duhovna disciplina, prevazilaženjem čulnih iskušenja fizičkog sveta, jačanjem sposobnosti za doživljavanje Boga i fokusiranjem na duhovni razvoj. To je i način da se prisetimo da ono što želimo, i to u velikoj meri samo za sebe, najčešće nije put ka sreći. Put ka sreći, mudri ljudi su isticali, vodi kroz Ljubav i jedinstvo Duha, Uma i Tela. Grčka izreka "u zdravom telu zdrav duh" oslanja se na duhovnu tradiciju Istoka, koja ističe jedinstvo tri aspekta kao ideal i cilj. To jedinstvo je izraz potrebe za duhovnim ostvarenjem, a predstavlja sastavni deo ljudske prirode. Duhovnost predstavlja koren svih religija, jer se sve religije zasnivaju na osnovnom pitanju - šta je u biti svega i kako postići najviši nivo harmonije i sreće na individualnom i društvenom planu. Post i hrana su, u tom kontekstu, veoma važan deo religioznih obreda i duhovnih rituala za mnoge vere, uključujući najveće - hrišćanstvo, judaizam, islam, hinduizam i budizam.
Katolicizam i protestantizam
Pored pravoslavlja, postoje još dve velike grane hrišćanstva - rimokatolicizam i protestantizam. Pravila vezana za post variraju od jedne do druge grupe. Katolici poste i uzdržavaju se od mesa na dan Čiste srede i Veliki petak, kao i svakog petka u Velikom postu. Vekovima je katolicima bilo zabranjeno da jedu meso petkom, ali od sredine 60-ih godina 20. veka, uzdržavanje od mesa van Velikog posta je bila stvar lokalne diskrecije. Kao alternativu za post petkom, neki ga zamenjuju pokajanjem ili specijalnom molitvom. Cilj posta je kontrola telesnih želja, pokajanje za grehove i solidarnost sa siromašnima. Veliki post priprema dušu za veliku gozbu asketskom praksom, a Veliki petak obeležava Hristovo stradanje. U hrišćanstvu generalno vlada verovanje da preko hleba i vina vernici primaju u sebe telo i krv Isusa Hrista, a to se dešava i kroz pričešće. Katolici poste bar jedan sat pre pričešća.
Kod protestanata je post stvar izbora pojedinca, crkve, organizacije ili zajednice. Neki se uzdržavaju od hrane ili pića potpuno, drugi piju samo vodu ili sokove, jedu određenu hranu, preskaču pojedine obroke ili se uzdržavaju od određenih iskušenja uopšte. Posti se radi duhovnog razvoja, solidarnosti sa siromašnima i da bi se uspostavila protivteža potrošačkoj kulturi, ili da bi se Bogu uputile specijalne molbe i zahtevi. Većina protestanata posti samo na Uskrs i Božić i ne prate ritualni post.
Judaizam
U jevrejskoj praksi, post je ritualno razvijen i prožet bogatstvom molitvenih obreda. Posti se na Dan pomirenja, Jom kipur - poslednji od 10 dana pokajanja; post počinje na praznik Raš Hašana (početak jevrejske nove godine). Praktikuje se veliki obrok pre zalaska sunca uoči praznika i ne jede se sve do sledećeg zalaska. Jevrejski posni dani takođe su vezani i za praznik koji se zove "Prelazak". "Prelazak" (Pasha) obeležava rađanje jevrejske nacije nakon spasenja od egipatske vlasti. Hrana, koja se jede tom prilikom, služi da pomogne razumevanju priče o egzodusu. Jede se, recimo, beskvasni hleb i nije dozvoljeno ništa što ima kvasac u sebi. Jevreji poste radi pokajanja za grehe, kao i radi specijalnih molitvi upućenih Bogu.
|
Komentari
Ne poste svi protestanti. Oni koji poste - konkretno protestanti koji svetkuju Subotu - kojih je najviše na našim prostorima, poštuju Biblijski princip posta i ne slave ni vaskrs ni božić. Posti se kad postoji potreba za tim, obično prije Sv. Večere. I posti se uglavnom na vodi, baš kao i Isus 40dana u pustinji prije kušanja.
Ne vidim poentu posta u kojem se promjeni samo tip ishranem jer post nije tu radi zdravije ishrane već radi odstranjivanja faktora apetita. U nauci je poznato da hrana utiče na proces razmišljanja i odlučivanja, a u Bibliji je rečeno da je proždrljivost i prežderavanje ravno grijehu.
Nadam se da ćete objaviti komentar kao doprinos ovom članku. Hvala.
RSS kanal za komentare na ovaj post