Neke elemente drugih kultura neretko dočekujemo sumnjičavo, uvereni da se susrećemo sa „nečistim silama“. To se u najvećoj meri odnosi na vrste istočnjačkih tehnika meditacije, duhovnih i telesnih vežbi, ili postupaka unapređenja ljudskog zdravlja. Zašto je tako, i kako tu stvari zapravo stoje?

Mada se na raznim meridijanima nalazi u različitim fazama razvoja, ljudski rod je jedan. U razvoju individue i društva postoje opštevažeće zakonomernosti, koje se, kao u kakvoj arheologiji, prepoznaju poput godova u „preseku“ svake kulture i civilizacije. I kao što se svaka individua razvija kroz istovetne faze (mada kod individua ishod nikad nije istovetan, već u detaljima uvek neponovljiv, ali u prepoznatljivim okvirima i zakonitostima) tako se i društva razvijaju po fazama, i na veoma sličan način. Ono što postoji u jednoj autentičnoj kulturi, slično postoji i u drugoj, isto tako autentičnoj kulturi, ali se drugačije naziva i ispoljava.

Meditiranje je prisutno u svakoj kulturi
Pošto su kulture (kad su nerazorene i neometane u autentičnom razvoju) celoviti organizmi, razume se da svaka ima iste vitalne „organe“, koji je čine živim organizmom. To znači da i ono što nas kod drugih kultura plaši ili konsternira možda postoji i u našoj kulturi.  Meditiranje je jedna od pojava koje zapažamo kao nešto tuđe, iako ono postoji u svakoj kulturi. I ne radi se samo o vremenu molitve (jer svaka molitva je vrsta meditiranja) niti o zauzimanju određenog položaja tela, već o brojnim momentima spontanog poniranja u sebe, za koje kažemo: „da se sastavim sa sobom“, ili umirivanja strastvenog i zagriženog proživljavanja svakodnevice, za šta se u narodu kaže: „ravno mi sve odavde do ...“. Jutarnja kafa u samoći, dok čeljad još nije poustajala,  predstavlja to „sastavljanje sa sobom“ svake domaćice….

Životne funkcije reguliše nešto drugo
Kako je moguće da meditacija i tihovanje, ta usmerenost na molitvu i unutrašnji život imaju tako moćan uticaj na naše duhovne i posebno na telesne funkcije i telesno zdravlje? Na koje telesne sisteme i funkcije utiču stanja koja postižemo meditacijom i molitvenim tihovanjem, i kako? Iako svojom voljom ne možemo uticati na autonomne funkcije, na njih možemo uticati posredno, preko onoga što introjiciramo (unosimo u sebe)  pa bilo da je to hrana, piće, prizori, zvuci, mirisi, a presudan uticaj na zbivanja u sebi ostvarujemo mislima i osećanjima. Ako je nešto od ovoga nabrojanog loše, a većina onoga što sa svjih pet čula introjiciramo nije najboljeg kvaliteta, onda će i životni procesi u nama biti loši.