Nejasna slutnja, osećaj nedovoljnosti i nezadovoljstva stvarnošću koja mi se nudila kao Jedina, bili su podsticaj na početak traganja za odgovorima na pitanja o smislu života. Uvidi o prirodi uma i Bića - rezultat su te potrage. Koliko se ova priča tiče vas - procenite sami.

U šetnji šumom, od pozne jeseni do ranog proleća, možete ugledati iznenađujući prizor zelenilom prekrivenih stabala i krošnji tada inače ogoljenog listopadnog drveća.

Ta ostrva zelenila usred jesenjeg sivila ili snežne beline su biljke-podstanari koje parazitiraju na telima svojih domaćina, hraneći se njihovim sokovima i životnom snagom, čak i u periodu mirovanja vegetacije. Kao što bršljan ili imela parazitiraju na drveću, tako i čovekov um parazitira na Biću, Božanskoj suštini koja prebiva u svemu što postoji. Sklonite imelu ili bršljan, i ugledaćete stablo – osnovu bez koje ne bi mogli da postoje. Ako se stablo osuši, suše se i imela i bršljan. Ono što što nadživljava čak i smrt drveta jeste princip, dah života. To je Biće. Uklonite um i ugledaćete to što Jeste. Biće je pre i posle uma, i opstaje čak i ako se stablo-telo osuši.

Parazit na Biću
Um ne može da gospodari Bićem, iako na njemu parazitira. Da bi opstao u iluziji gospodara, um mora da stvori operativnog podanika – nešto što će mu vratiti odraz i biti potvrda njegove važnosti, njegovog postojanja kao gospodara. Tako um stvara ego, sopstvenu projekciju, dvojnika čija je uloga odbrana lažnih granica koju je um povukao oko svog poseda – tela i onoga što mu je u dometu: misli, reči, stavova, emocija, uspomena, želja, materijalnih poseda... Um, odnosno ego, "prisvaja" telo i hrani se njegovom vitalnom energijom.
Um je tek senka Bića, a ego – prva linija odbrane uma. Ego sa svojom zaštitnom funkcijom je idealizovana, lažna slika "sebe", kopija falsifikata. Tako jedna senka (um) stvara drugu senku (ego) da bi potvrdila sopstveno postojanje. U kući punoj iskrivljenih ogledala, u bezbroj odraza, um stvara iluziju koja zamagljuje ono što Jeste: Jedinu Stvarnost, odnosno Biće.

Mašina za brbljanje

Kreativnost uma je površinska i u poređenju sa kreativnošću Bića – sasvim mehanička. Um je mašina za četovanje (brbljanje). U većini slučajeva, ljudi su nesvesni robovi neprekidnog mentalnog procesa – unutrašnjeg monologa koji je 90% iracionalan, neefikasan, suvišan i štetan, jer troši životnu energiju i telesnu vitalnost na samoodržanje sopstvenog toka.
Um je lopov: on prisvaja postignuća Bića, veličajući tako lažnu predstavu sebe samog: njegova sopstvena postignuća nedovoljna su za održanje predstave o samovažnosti, vrednosti i veličini. Tako nastaje duhovni ego ili gordost: hipertrofirani ego koji se hrani duhovnim postignućima i uvidima utemeljenim na dodiru sa Bićem.
Um je talasić. Biće je Okean.