Meditacija je stara koliko i ljudsko društvo i uglavnom se vezuje za kulture istoka, odnosno pre svega za kinesku i indijsku civilizaciju. Prema našim današnjim saznanjima, tehnike i vežbe meditacije su se praktikovala i pre početaka pisane istorije, tako da shvatanja ko ih je i kako razvio moraju da se smatraju delom legende. U čuvenoj kineskoj knjizi Ji Đing (Knjiga promene), kao i u Vedama, drevnim indijskim spisima, koji datiraju od pre više od 3000 godina, predstavljena su osnovna načela na kojima je zasnovana meditacija.

Međutim, duhovna, ali i zdravstvena korist od meditacije, koju nauka sve više potvrđuje, postaje vrednost za sve više ljudi na Zapadu i u celom svetu uopšte. U preko 1500 različitih studija počev od 1930. godine, istraživanja su jasno pokazala da je meditacija višestruko korisna za zdravlje čoveka

Meditacija na recept

Prema Herbertu Bensonu, doktoru sa Harvarda, pokazalo se da meditacija smanjuje potrošnju kiseonika, smiruje i usporava rad srca, rad pluća, snižava krvni pritisak, povećava intezitet alfa, teta, i delta moždanih talasa - sve suprotno od fizioloških promena, koje se dešavaju prilikom stresa.(http://www.anandaportland.org/Meditation_Research.htm) A znamo da je stres u današnjem dobu jedan od najvećih neprijatelja zdravlja i uzročnika mnogih bolesti ljudi u celom svetu. U Engleskoj lekari svojim pacijentima prepisuju meditaciju na recept, a državni zdravstveni sistem pokriva troškove obuke. (http://www.tm.org.uk/research.shtml)

Prevencija srčanih oboljenja

Nacionalni institut za zdravlje federalne dražave Ajova u SAD, izdvaja velike donacije za prevenciju i lečenje srčanih oboljenja uz pomoć meditacije, jer se ona pokazala efikasna kao neki farmakološki pristupi, a nema nikakvih štetnih propratnih pojava za ljudski organizam. Meditacija je doživela svoju primenu i u zvaničnom obrazovnom sistemu, kako u okviru osnovnog obrazovanja tako i na višim nivoima obrazovanja. Neka istraživanja su pokazala da je primena meditacije uticala na smanjenje nasilja u školi, na smanjenje zdravstvenih problema, na povećanje koncentracije, pamćenja i saznajnih funkcija. (http://www.mum.edu/introduction/news). Nedavna istraživanja su takođe pokazala da meditacija može korisno da utiče i na povećanje sreće kod čoveka i u skladu sa tim na pozitivniju percepciju sveta oko nas i u nama. (http://www.abc.net.au/science/news/health/HealthRepublish_1383179.htm)

Osvežava kao san – ali svestan

Što se konkretnih tehnika meditacije tiče, postoji veliki broj varijanti praktikovanja i vežbanja, ali kod većine je suština je u tehnikama opuštanja i usmeravanja pažnje na disanje ili mantru (simbolične reči koje se ponavljaju). Meditacija, klinički dokazano, deluje blagotvorno na telo, zdravlje i um, kroz proces opuštanja i odvajanja od spoljnih nadražaja, čime se odmaraju telo, um i duša, slično kao kod spavanja, ali sa jednom bitnom razlikom: u meditaciji se to stanje postiže i održava na svestan način. Kada bi se iz ovog relaksiranog stanja donosile odluke i razmišljalo, sve bi bilo idealno.

I lek i relaksacija

Meditacija se može posmatrati kao pomoćno lekovito sredstvo i put do najvišeg stepena relaksacije, što predstavlja i najviši stepen blaženstva. Kada se relaksacija kombinuje sa osećajem Ljubavi prema svim ljudima i svemu što nas okružuje, to onda predstavlja najviši nivo ljudskog ostvarenja.