38
(1 glas, ocena 5.00 od 5)
|
četvrtak, 06 septembar 2007 02:00 |
|
Strana 1 od 2  Doživljaj za pamćenje. Svi koji su od 27. do 29. jula, u organizaciji Turističkog kompleksa "Rtanj - Balašević" i našeg časopisa učestvovali na Rtanjskom uranku, složili su se u jednom: Eh, kad bi ovakvih susreta u prirodi bilo više. E pa, biće ih. Obećavamo.
Ponoć u naselju Rtanj. Ne zvone zvona, ali u nama sve zvoni od uzbuđenja. I jake energije. Energije planinarske volje i prirodnjačkog avanturizma. Energije magičnog Rtnja.
Noć je punog Meseca. Prebrojavamo se. Nas oko 260 planinara i ljubitelja zdravijeg života, spremno je za polazak na tradicionalni, XIV po redu Rtanjski uranak. Da dočekamo Sunce na jednom od najlepših mesta u Srbiji - rtanjskom vrhu Šiljak (1570m n. v.).
Tačno je 00:30 29. 7. 2007. Krećemo. Prijatna temperatura i blag osvežavajući vetrić, pesma i pošalice, prate nas sve vreme ka vrhu. Neobično raspoloženi, mada pomalo napeti pred podvigom samoprevazilaženja, prisećamo se brojnih (ne)proverenih priča o Rtnju, poput onih o magnetnom privlačenju radarskih signala, o čarobnjacima, vilama i vilenjacima, o skrivenom blagu jevrejske porodice Minh, o čudotvornim dejstvima Rtanjskog čaja. Ispredaju se priče pune neobične energije, sasvim dovoljne da stignemo do cilja.
Ruku na srce, bilo nas je i skeptičnih. Našeg najmlađeg člana ekspedicije, devetogodišnjeg Mateja Kojića, u toku penjanja brinula je samo jedna stvar: "Da ne zaspim iz čista mira."
Dobar tempo, kolege!
Svima koji su pošli u neadekvatnoj obući u sećanju će sigurno ostati strme rtanjske livade, od isprepletanog lekobilja, niz koje začas skliznete i po desetak metara nazad. Ili će možda oštre kamenčiće, koji su se lako ubacivali u plitke patike, čuvati kao uspomenu na svoj prvi uspon na Šiljak.
U svitanje, već nešto posle četiri, nakon 8km pešačenja, koraci zanemeše, duše zaplesaše. Stigli smo na vrh! Bacismo se na zemlju, da intenzivnije osetimo vanvremensku veličanstvenost kojom zrači naš Rtanj. Obgrljeni svitanjem, naši pogledi odavali su spokoj i harmoniju.
Vođa puta, Krsto Žižić, predsednik Planinarskog društva "Železničar", konstatovao je da smo stigli ranije nego što je predviđeno, što bi u prevodu glasilo: "Dobar tempo, kolege planinari! "
Dobrodošlica bubamara
Dočekao nas je, kako je i najavljeno, hladnjikav vetrić, tek toliko da svima nama kaže: "Dobrodošli na ozbiljnu planinu!" A na vrhu, koji je nekada krasila crkvica - mauzolej, koju je 1936. godine gđa Greta Minh podigla iz ljubavi prema svom preminulom suprugu ali i prema srpskom narodu (a koju su vandali u međuvremenu minirali), dočekale su nas i - bubamare.
To, naravno, nismo videli odmah, nego tek kad se razdanilo, kada smo ih jedni drugima nalazili svuda: u odeći, obući, kosi. Na hiljade, desetine hiljada bubamara na nama i svuda oko nas. Zaista, nesvakidašnja uzbudljiva dobrodošlica za sve nas kojima su ove divne bube još od najranijeg detinjstva u srcu. Da nas obuzme još veća milina od očekivane.
Čekajući rađanje Sunca, jedni su spavali a drugi radili vežbe, jedni su se grlili da se zagreju, a drugi postavljali video uređaje da bi zabeležili vrhunac uranka. Uglavnom, većina je uzbuđeno gledala u pravcu u kojem će se u svojoj neopisivoj lepoti pojaviti - izvor života. Izvor ljubavi čiste.
Tajne rtanjske energije
Nije nikakvo čudo sto je naš slavni naučnik Jovan Cvijić svojevremeno Rtanj prozvao "krovom Srbije". I ne samo zato što se sa njega vide Rumunija, Bugarska, Kopaonik, Beograd, čak i Dunav kod Velikog Gradišta. Ovaj divni šiljati krov čuva pod sobom svakojaka otkrivena i neotkrivena blaga. Najpre, tu je bogatstvo lekobilja: planinskog čubra ili rtanjskog čaja, ive, raskovnika, bogorodičine trave, matičnjaka, kičice, gorke trave, mente itd., itd.
Nimalo naivan uspon
Piramidalna struktura Rtnja jedinstvena je u Srbiji. Većina ljudi smatra da je ova planina vulkanskog porekla, ali nije. Šta je onda, pitamo se radoznalo dok slušamo priče lokalnog travara poznatog kao Pop, koji tvrdi da bi na Šiljak trebalo da se ide na - hodočašće.
|
Dodaj komentar
|
