Odbranom Neretve od četiri nove hidrocentrale, u njenom gornjem toku, "zeleni" Konjica, a među njima posebno naš sagovornik Teufik-Tufo Nikšić (40), stvorili su, između ostalog, i uslove za veoma atraktivan rafting, na kome je nedavno boravio i naš reporter.

Znate onu „Ko se jednom napije vode sa Baščaršije...“ Da je malo preokrenemo, pa da kažemo „Ko jednom okusi vodu iz gornjeg toka Neretve, taj Tufin rafting nikad zaboravit neće“. Tako bi možda mogla da glasi izreka svih zahvalnih raftingaša ovom sjajnom vođi puta po „tišacima i bukovima Neretve“, kapetanu avanturističke, a tako besprekorno sigurne plovidbe, Teufiku Nikšiću, čoveku koji je, to svi galebovi znaju, stvorio rafting na Neretvi. A da priča odmah dobije na duhovitosti, kao što je duhovit njen glavni junak, evo i prve anegdote.

Zabranjeno nositi vodu niz Neretvu
Došli Amerikanci na rafting. Organizovani do tančina, poneli su sa sobom između ostalog i pune flaše vode (kisele i obične). Vrućina je, ožedeneće, jel tako?! Želeći da se našali i da im skrene pažnju na jednu od nesvakidašnjih pojava na ovoj avanturi, Tufo im veli da je zabranjeno nositi vodu na rafting jer je Neretva celim tokom spusta pitka, a ima i preko 300 izvora, koji se u nju ulivaju. Već u sledećem trenutku, Ameri izbacuju flaše iz čamaca jer su bukvalno shvatili da je – zabranjeno! Videvši to, Tufo samo okrene glavu da Ameri ne vide njegov šeretski osmeh. „Nisam htio reći da se zafrkavam, ali od tada stvarno ne damo da se nosi voda niz Neretvu”, kaže.
Teufik-Tufo Nikšić rođen je u porodici poznatih konjičkih drvorezbara. Njegov život je pun dinamike i promena profesije. Iako je završio Srednju medicinsku školu u Konjicu, nije mu padalo na pamet da se time bavi, pa je završio i optičarski zanat u Sarajevu. Postaje prvi optičar u Konjicu, ali ga ni to dugo ne drži, pa od oca uči drvorezbarski zanat. Od oca je nasledio i ljubav prema prirodi, naročito prema rodnom kraju: Neretvi, Boračkom jezeru, Prenju... Zato se sve manje bavio i drvorezbarstvom, a sve više proučavanjem prirode i njenih tajni.
Tako je i nastala ideja da odbrani Neretvu od energetskog lobija. A koliko je to ozbiljan i opasan posao, nije potrebno ni naglašavati, mada je i o tome naš domaćin pričao sa osmehom, koji je neizostavni deo njegovog romantičarskog imidža.

Deca zaslužuju bolji svet
„Moja djeca, sin Mukerem (12 godina, ime dobio po dedi) i kćerka Lejla (10 godina), kao i djeca svih nas, zaslužuju da žive u boljem svijetu od onog koji čine beton i asfalt. Za njih se valja boriti. Zato moramo pobijediti”, tumači svoje motive Tufo, i nastavlja, „Mi smo svi porodično zaljubljeni u prirodu i Neretvu. I porodično živimo za rafting. Moja žena Amra je takođe uključena u rad”.
U Konjicu, gradiću koji vas ponosno dočekuje kao svojevrsna severna kapija Hercegovine, ima mnogo avlija. Tj. dvorišta. I mnoga od njih su lepa, prelepa. Ali samo je jedna avlija zaslužila da kad u gradu izgovorite pitanje „Kako se stiže do avlije?“ svi odmah znaju da je to Tufina.