Najvažniji uslovi za pravi odmor su da je priroda očuvana i da je klima prijatna za boravak. Takvi uslovi su nekada vladali na obalama toplih mora i planinskim vrhovima, a danas je to slučaj u selima na Balkanskom poluostrvu.

Turista posećuje morske obale u najvećem broju slučajeva u julu i avgustu, tj. u vreme kupanja i u vreme školskog raspusta. Tada je morska voda najtoplija i kupanje može zaista da prija. Međutim, kad pogledate morske plaže, možete steći utisak da ste u mravinjaku. Ljudi poput sardina leže na pesku, a od sunca se brane suncobranima. Oni koji žele da pocrne često pocrvene kao rakovi, tako da im presedne boravak na moru. Kad zapreti opasnost da mozak proključa od vrelog sunca i peska na kome se mogu ispeći jaja, naš turista krene u vodu. U plićaku ga čekaju deca i neplivači, pa ako uspe da se ne nabode na ježa ili neki oštar kamen – eto ga u dubokoj vodi gde može da započne plivanje.

Odmor - ili zamor

Mali broj onih plivača koji mogu da plivaju dugo ne zadržava se mnogo u vodi i ne pliva daleko zbog straha od ajkula.
Ima i takvih mazohista koji na plaži ostaju i po čitav dan, a dobar deo ljudi napravi pauzu tako što u vreme kad je sunce najjače borave u svom hotelu ili apartmanu.
Uveče se odlazi u neki restoran, piceriju, disko-klub ili kafić, a za one koji ne nađu mesta preostaje šetnja, zajedno s masom drugih turista.
Ko se od svega ovoga umori i poželi da ode na spavanje, to mu uglavnom neće poći za rukom od prevelike buke i preglasne muzike.

Turisti hoće promenu

Na sličan način već decenijama milioni ljudi provode svoj godišnji odmor. Da li bi mnogi koji su na takav način provodili godišnji odmor možda želeli da promene način odmaranja?
Prema predviđanjima generalnog sekretara Svetske turističke organizacije (World Travel Organisation), u svetu će 2020. godine biti 1,6 milijardi turista. To je više nego duplo u odnosu na 2004. godinu.
Kad se zna da su skoro sve obale Mediterana, kao i Tunisa, Turske, Egipta već sada više nego optimalno izgrađene i da su prepune turista, mora da se postavi pitanje: gde će još jedna armija turista, veća od prošlogodišnje, moći da se odmara za nekoliko godina?
U svetu već postoji odgovor na ovakvo stanje i ovakve trendove, tako da već više od dvadeset godina postoji turizam pod drugim nazivom, ali sa istom suštinom – „zeleni turizam, održivi turizam, seoski turizam, ruralni turizam, ranč-turizam, ekoturizam…” Dovoljno je ovde istaći da ovaj vid turizma sve više razvijaju Švajcarci, Nemci, Austrijanci, Španci, Slovenci, Mađari, Hrvati, Turci, Bugari…

* autor je diplomirani turizmolog, vlasnik sajta www.villageadventure.co.rs