Da, zeleni čaj jeste još uvek poprilično neomiljen kod većine naših ljudi. Ponajpre zbog svog specifičnog ukusa. Kada je dobijen od konvencionalno gajene biljke čaj (Thea tj. Camelia sinensis), on je gorak. Biodinamički, Makaibari, međutim, nije...

Ali čak i oni koji ga baš i ne vole, trebalo bi da učine sebi uslugu i popiju ga barem jednom dnevno. Zašto? Ukratko - zeleni čaj je od pomoći kod kancera, reume, visokog holesterola, kardiovaskularnih bolesti i infekcija. Pod uslovom da je tradicionalno gajen, organski ili biodinamički, naravno.

Već godinama mnogi pokušavaju da otkriju tajnu "francuskog paradoksa". Većina Francuza živi na vrlo masnim jelima, a opet ima daleko manji procenat srčanih bolesnika od Amerike. Odgovor je pronađen u crvenom vinu, koje sadrži rezervatol, polifenol koji smanjuje negativne efekte pušenja i masne ishrane.

U međuvremenu, dokazano je da izvesno jedinjenje EGCG (epigalokatehin galat) sadrži dva put više istih moći od rezervatola. Pogodite gde se EGCG nalazi u velikim količinama. Da, u zelenom čaju.

EGCG je učinio Japance koji tamane zeleni čaj nacijom sa jednim od najnižih procenata srčanih bolesnika, i pored visokog procenta pušača.
Zeleni čaj je takođe i moćan antioksidant, što je dobra vest i za vaš ten.

Ne dajte se prevariti - drugi istočni čajevi, kao što su crni i ulong, nisu tako efikasni kao zeleni. Tajna je u obradi listova, koji se u slučaju zelenog pare, što sprečava oksidaciju EGCG-a. U slučaju crnog i ulong čaja listovi se fermentišu i EGCG se pretvara u daleko manje efikasno jedinjenje.

Pazite i na uputstva jer pogrešno spravljanje zelenog čaja može ga pretvoriti u najobičniju vodu čudnog ukusa. Dakle, prokuvajte kvalitetnu vodu, pustite par minuta da se ohladi (da padne na 70-80 stepeni), te njome prelijte čajnu kašiku omiljenog zelenog čaja. Ostavite maksimalno tri minuta, procedite i pijuckajte, osvešćujući svaki gutljaj.

Dodatni info i izvor